Regulatorno resetovanje ili strateški kontinuitet? ESG između pragmatizma i kredibiliteta

Tekst je objavljen u časopisu Svet bankarstva i investicija

Akronim ESG je poslednjih godina možda bio i prekomerno korišćen, često kao univerzalna oznaka za širok spektar tema – od klimatskih rizika do korporativnog upravljanja. U poslednje vreme vidljivo je relaksiranje fokusa, kako u regulatornom intenzitetu tako i u tržišnom entuzijazmu, posebno nakon najavljenih pojednostavljenja evropskog okvira i prilagođavanja rokova. Ipak, kredibilitet finansijskog sistema i realnog sektora ne podrazumeva olako napuštanje koncepta, već njegovu zreliju i pragmatičniju primenu. Rizici koji su doveli do razvoja ESG okvira – klimatski, tranzicioni, reputacioni i upravljački – nisu nestali, niti su izgubili materijalnost. To važi globalno, u Evropskoj uniji, ali i u Srbiji, gde su tržišta kapitala, bankarski sektor i izvozni model duboko povezani sa evropskim standardima i očekivanjima investitora.

Jedan od ključnih stubova ESG regulatornog okvira Evropske unije ostaje Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD), čiji je cilj da obezbedi visokokvalitetne i uporedive informacije o održivosti u okviru redovnog korporativnog izveštavanja. Međutim, usled zabrinutosti u vezi sa administrativnim opterećenjem i konkurentnošću evropske privrede, Evropska komisija je predložila, a Evropski parlament krajem 2025. usvojio, Omnibus paket pojednostavljenja, koji je početkom 2026. počeo da stupa na snagu. U okviru revidiranog CSRD režima uvedene su značajne izmene obuhvata i pragova primene.

Za Srbiju, koja nije članica EU, ali ima snažne trgovinske veze sa EU, ove izmene imaju značajne indirektne posledice. Srpske kompanije koje su deo lanaca snabdevanja EU — naročito u sektorima automobilske industrije, tekstila, prehrambene proizvodnje i industrijske proizvodnje — suočavaju se sa dvostrukim efektom. S jedne strane, manji broj evropskih kupaca biće direktno obuhvaćen CSRD-om, pa će i zahtevi prema dobavljačima biti manje obimni i kompleksni. S druge strane, produženi rokovi i smanjen obuhvat daju srpskim firmama više vremena da razviju interne kapacitete za ESG izveštavanje i upravljanje podacima.

Na srednji rok, razvoj sistema održivog izveštavanja predstavlja stratešku pripremu za buduće usklađivanje sa EU regulativom u kontekstu procesa evropskih integracija.

Ako pričamo o potencijalnim efektima, fokus bi možda trebalo usmeriti na CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) i njegove najavljene izmene. CBAM je mehanizam Evropske unije kojim se na uvoz određenih proizvoda iz trećih zemalja primenjuje cena ugljenika ekvivalentna EU ETS sistemu, kako bi se sprečilo izmeštanje emisija (carbon leakage) i obezbedili ravnopravni uslovi konkurencije. 

Ovo je regulativa koja će definitivno pogoditi realni sektor Republike Srbije. Kako? CBAM utiče na realni sektor u Srbiji tako što povećava troškove izvoza u EU za emisijski intenzivne proizvode. Postoji realna bojazan da će se izvozne mogućnosti ili kapaciteti promeniti.

Koliki je efekat? Kada ovo znamo osnovno pitanje je koliki je potencijalni efekat. Dodatno, finansijski sektor zanima da li se efekti mogu preliti na poslovanje banaka i ugroziti targetirane vrednosti  indikatore rizika i performansi.

Do ovo informacije nije uvek lako doći. Ukupna vrednost izvoza Srbije ka EU je blizu 19 milijardi EUR godišnje (2024) prema podacima EU komisije, MMF-a I Zavoda za statistiku. EU ostaje dominantno destinacijsko tržište za srpski izvoz (~59 % u 2024). Dodatno, prema podacima Eurostata, znamo da je srpski izvoz čelika i gvožđa u EU u 2024. godini bio 2,2 milijarde evra. Za ostale sektore podaci nisu tako lako dostupni, makar ne na bazi javno dostupnih informacija, čak i uz napredne pretraživače. 

Prema Bloomberg-u troškovi CBAM-a mogli bi da znatno utiču na cena izvoza, na primer cement bi mogao imati +20–30 % troška ili više u zavisnosti od emisija, a metalni proizvodi +10–30%.

Ako mislimo da efikasno upravljano izmenama moramo raditi na proračunima efekata u realnom vremenu. Posebno ako znamo da nova evropska pravila predviđaju proširenje liste proizvoda pokrivenih CBAM-om na ~180 proizvoda, uključujući niz nizvodnih artikala koji sadrže čelik i aluminijum.

Efekte regulatornih inicijativa poput CSRD-a i CBAM-a potrebno je sagledavati celovito, kroz prizmu dugoročne konkurentnosti, ali ne zanemariti kratkoročni troškovni pritisak. Fokus ne treba gubiti, već ga učiniti zrelijim i pragmatičnijim.