Podaci kao temelj poverenja: zašto je upravljanje podacima postalo strateško pitanje za banke

Tekst je objavljen u časopisima Svet bankarstva i investicija i Svet osiguranja

U eri u kojoj veštačka inteligencija i digitalizacija oblikuju novo lice finansijskog sektora, pitanje upravljanja podacima više nije tehničko, već strateško. Kvalitet, tačnost i dostupnost podataka postali su ključni faktori stabilnosti finansijskih institucija, regulatorne usklađenosti i, u krajnjoj liniji, poverenja klijenata.

Regulatorni okvir koji je ovu temu prvi ozbiljno pozicionirao u fokus uprava banaka jeste BCBS 239 – Principi efikasnog agregiranja rizika i izveštavanja o rizicima (Principles for Effective Risk Data Aggregation and Risk Reporting). Ovaj dokument Bazelskog odbora za nadzor banaka još je 2013. godine postavio standarde koji odgovaraju na pitanje šta banke treba da postignu, dok su ih evropske i domaće nadzorne institucije postepeno pretočile u konkretne zahteve poznate pod akronimom RDARR (Risk Data Aggregation and Risk Reporting) – koji daju odgovor na pitanje kako.

Suština BCBS 239 je jednostavna: banka mora da zna šta meri, čime upravlja i na osnovu kojih podataka donosi odluke. U praksi, to znači uspostaviti sistem data governancea – definisane vlasnike podataka, jasne procese, standarde kvaliteta i tehničku infrastrukturu koja omogućava da se podaci iz različitih sistema povežu, provere i koriste za analizu rizika i izveštavanje.

Principi BCBS 239 grupisani su u četiri ključna područja:

• Upravljanje i infrastruktura (Governance and Infrastructure) – postavljanje jasnih odgovornosti, kontrola i IT sistema koji podržavaju kvalitet i integritet podataka.
• Sposobnost agregiranja rizika (Risk Data Aggregation Capabilities) – obezbeđivanje da se podaci mogu tačno, potpuno i pravovremeno objediniti kroz sve poslovne segmente.
• Prakse izveštavanja o rizicima (Risk Reporting Practices) – zahtev za jasnim, relevantnim i pravovremenim izveštajima koji omogućavaju kvalitetno donošenje odluka.
• Nadzorni pregled (Supervisory Review) – procena koliko banke efikasno primenjuju principe i upravljaju podatkovnim rizicima.

Time se pokrivaju i temeljne dimenzije kvaliteta podataka – tačnost, potpunost, pravovremenost i pouzdanost, uz naglasak na governance, IT infrastrukturu, kao i jasnoću, učestalost i distribuciju izveštavanja.

Zašto je sve to važno? Jer bez kvalitetnih i konzistentnih podataka, i najbolji modeli i alati gube smisao. U doba kada se rizici šire brže nego ikada – od tradicionalnih tržišnih i kreditnih, preko klimatskih, pa sve do kibernetičkih i geopolitičkih – banke koje nemaju kontrolu nad sopstvenim podacima rizikuju pogrešne procene, zakasnele reakcije i gubitak poverenja regulatora, investitora i tržišta.

Upravljanje podacima tako prelazi granice IT-a i postaje deo korporativnog upravljanja i kulture rizika. U naprednim institucijama uspostavlja se uloga Chief Data Officera, koji u nekima ima i mesto za stolom uprave. Odluke o ulaganjima u podatkovnu infrastrukturu posmatraju se kao ulaganja u otpornost, inovativnost i konkurentnost.

Primena RDARR okvira u praksi pokazuje da ovakva transformacija nije jednostavna: zahteva promenu mentaliteta, međufunkcionalnu saradnju i često značajne tehnološke investicije. Ali koristi su višestruke – od bolje kontrole rizika i bržeg izveštavanja prema nadzoru, do stvaranja čvrstog temelja za razvoj analitike i veštačke inteligencije u poslovanju.

U krajnjoj liniji, sposobnost banke da efikasno agregira, razume i koristi svoje podatke postaje mera njene zrelosti i otpornosti. Upravljanje podacima više nije samo regulatorni zahtev – to je temelj dugoročne stabilnosti, održive transformacije i, što je najvažnije, poverenja u finansijski sistem budućnosti.

U svetu u kojem se odluke sve više oslanjaju na podatke, banke koje uspostave čvrst okvir upravljanja podacima biće one koje će brže reagovati na promene, donositi informisanije odluke i graditi poverenje svojih zainteresovanih strana. U Deloitteu verujemo da upravo integritet podataka i kvalitet upravljanja informacijama postaju novi kapital otpornosti – onaj koji razlikuje lidere od onih koji prate trendove.