Uvođenje Mehanizma prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) predstavlja prekretnicu u globalnoj klimatskoj politici. Njegov uticaj će osetiti ne samo privredni subjekti u obuhvaćenim sektorima, već i drugi akteri u lancu vrednosti, uključujući i finansijski sektor.
Banke i osiguravači moraju brzo razumeti posledice CBAM-a i prilagoditi modele poslovanja kako bi ostali konkurentni i usklađeni sa regulatornim zahtevima.
Novi oblik klimatskog rizika
Finansijske institucije imaju značajnu ulogu u tranziciji kroz finansiranje industrija. Međutim, novi regulatorni zahtevi EU, poput CBAM-a, izlažu ih dodatnim kreditnim, tržišnim i reputacionim rizicima.
CBAM donosi novu dinamiku koja se kod banaka ogleda kroz povećani kreditni rizik, dok osiguravači rizikuju lošiju procenu izloženosti i povećanje šteta usled neadekvatno procenjenih klimatskih rizika. Finansijske institucije su do skoro troškove vezane za naplatu ugljenika posmatrale kao apstraktnu pretnju budućnosti, međutim, stupanjem na snagu CBAM uredbe postali su konkretan finansijski izazov.
Novonastali troškovi, od troškova računanja emisija do porasta cene proizvoda, povećavaju operativne izdatke, a samim tim smanjuju finansijsku sposobnost za ispunjavanje obaveza. Zato sve više finansijskih subjekata uračunava ovaj “nevidljivi trošak emisije” u svoje ESG modele i analize i uvodi:
• projekcije dodatnih troškova po sektoru,
• simulacije uticaja na prihod, troškove i likvidnost,
• procenu verovatnoće neplaćanja (PD).
CBAM takođe povećava tržišni rizik (proizvodi sa višim emisijama postaju skuplji za kupce u EU), rizik likvidnosti (povećani troškovi mogu smanjiti novčane tokove i uticati na sposobnost ispunjavanja finansijskih obaveza) i operativni rizik (složeni zahtevi za usklađivanje sa novim pravilima).
Šta donosi „Omnibus“
Početkom godine, Evropska komisija je usvojila „Omnibus“ paket izmena različitih pravnih akata, uključujući i CBAM, kako bi se primena olakšala, uz očuvanje ideja u pozadini.
Najvažnija novina je uvođenje praga od 50 tona neto mase po vrsti robe godišnje, koji zamenjuje dosadašnji prag od 150 evra. Komisija je procenila da se time izuzima oko 90% uvoznika, dok se pokriva 99% emisija.
Uz to, predložena su administrativna pojednostavljenja, uključujući olakšano dobijanje statusa ovlašćenog deklaranta, jednostavnije izračunavanje emisija i njihova verifikacija, isključivanje određenih proizvoda i jednostavnije priznavanje ugljeničnih taksi plaćenih u trećim zemljama.
Ove izmene znače jasniji regulatorni okvir, lakšu procenu obaveza i rizika, kao i smanjenje administrativnih troškova koje mogu usporiti dekarbonizaciju klijenata.
Važno je napomenuti da je „Omnibus“ paket i dalje u fazi predloga upućenog Evropskom parlamentu i Savetu, te su moguće dodatne izmene pre konačnog usvajanja.
Kako se pripremiti na „CBAM izazov“
Klimatski rizici, uključujući i CBAM, postaju sastavni deo poslovnog okruženja. Njihovo zanemarivanje može ugroziti stabilnost finansijskih institucija, a posebno u slučaju negativnog uticaja na značajne klijente.
Integracijom klimatskih rizika u procese odlučivanja, finansijski subjekti olakšavaju prikupljanje podataka potrebnih za regulatorno izveštavanje. Međutim, ovakva integracija zahteva redefinisanje internih procedura, jer tradicionalni modeli nisu prilagođeni kompleksnosti klimatskih izazova. Pomoć u ovom procesu pružaju preporuke tela poput Mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema (NGFS), Odbora za finansijsku stabilnost (FSB) i Bazelskog komiteta za nadzor banaka (BCBS).
Međutim, finansijske institucije se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nedostatak pouzdanih podataka, nepostojanje istorijskih trendova i ograničene mogućnosti za kvantitativnu analizu. Nameće se pitanje – kako uspešno integrisati ESG rizike u poslovni model?
Jedno od rešenja je korišćenje ESG rejtinga nezavisnih agencija, koje omogućavaju identifikaciju kompanija sa većim ili manjim ESG rizicima i služe kao pomoć u donošenju odluka.
Međutim, nepoznavanje metodologija u pozadini ovih sistema umanjuje poverenje u dobijene podatke. Stoga se određeni broj finansijskih institucija odlučio za razvoj internih ESG scoring sistema. Za adekvatan ESG scoring proces potrebna je interna metodologija, zasnovana na analizi materijalnosti klijenta i prikupljanju podataka u skladu sa regulatornim okvirom. Na osnovu toga se formiraju interni sistemi za ocenjivanje, koji se integrišu u postojeće modele procene rizika. Ovakav pristup omogućava precizniju analizu izloženosti klijenata ESG rizicima.
U nekim slučajevima, finansijske institucije se opredeljuju za kombinovani pristup, koji omogućava preciznije upravljanje rizikom, naročito za klijente koji posluju na tržištima podložnim regulatornim promenama, poput CBAM.
Kako bi finansijske institucije došle do podataka od strane svojih klijenata, ključna je pravna regulativa. Na teritoriji EU postoji veći broj akata, kao CSRD, CSDDD, EU taksonomija, koje obavezuju na objavljivanje ESG podataka. Regulativa u Srbiji kaska, te su obaveze za objavljivanje ovakvih podataka ograničene. Pored Zakona o računovodstvu, značajan korak je napravljen usvajanjem Zakona o klimatskim promenama i Pravilnika o monitoringu i izveštavanju koji će obavezati određeni broj kompanija da prate i dostavljaju informacije o svojim GHG emisijama.
Partnerstvo sa klijentima
CBAM je prilika za jačanje odnosa sa klijentima. Za kompanije koje izvoze u EU ili posluju u CBAM sektorima, izveštavanje o emisijama postaje ključno za očuvanje konkurentnosti. Finansijske institucije koje proaktivno edukuju klijente i pomažu im da razumeju nove obaveze pozicioniraju se kao partneri u tranziciji.
Podaci koje kompanije prikupljaju za potrebe CBAM-a omogućavaju kvalitetniju procenu ESG rizika, posebno tranzicionih. Integracija ovih informacija u procene rizika pomaže u ranoj identifikaciji ranjivih sektora i klijenata, omogućavajući prilagođavanje proizvoda i jačanje portfolija.
Prilike za rast
Tranziciona i zelena finansiranja postaju sve važniji deo bankarskih ponuda, kroz kredite namenjene dekarbonizaciji, zameni goriva i optimizaciji lanca snabdevanja. Ovi proizvodi ne samo da pomažu klijentima u ispunjavanju CBAM zahteva, već pozicioniraju banke kao lidere održivog finansiranja.
Slično trendu u bankarstvu, i osiguravajuća društva razvijaju „zelene“ polise koje prate potrebe klijenata u dekarbonizaciji. Zeleni proizvodi u osiguranju postaju važan saveznik u prilagođavanju privrede novim tržišnim i regulatornim okvirima, uključujući i CBAM.
Finansijske institucije koje se prve prilagode ovim promenama postaju prirodni partneri za subjekte iz sektora obuhvaćenih CBAM-om. Pored toga, za banke i osiguravače koji integrišu klimatske rizike u svoje poslovanje, olakšan je pristup evropskim fondovima i međunarodnim institucijama poput EBRD-a i EIB-a, koji sve više usmeravaju podršku ka zelenim projektima.
Zaključak
CBAM predstavlja regulatorni izazov, ali i stratešku priliku za finansijski sektor. Institucije koje prilagode proizvode, razviju interne kapacitete i grade partnerske odnose sa klijentima, pozicioniraju se kao predvodnici zelene tranzicije.
Integracijom klimatskih rizika i razvojem zelenih linija finansiranja, finansijske institucije istovremeno štite stabilnost portfolija i otvaraju pristup povoljnim sredstvima fondova.
U vremenu ubrzanih promena, najbrži u prihvatanju CBAM i ESG zahteva postaće ključni partneri privredi i obezbediti sebi dugoročnu konkurentsku prednost.
