Ново Deloitte-ово истраживање указује на све већу забринутост компанија због климатских промена и открива раскорак између амбиција и утицаја

Београд, 27. јануар 2022. године — Компанија Deloitte објавила је свој Извештај о одрживости за 2022. годину: Раскорак између амбиције и утицаја, који открива да су водеће светске компаније, тј. њихово највише руководство све више забринути због климатских промена јер је свет на рубу пропасти и захтева хитно реаговање. Осамдесет девет одсто анкетираних извршних директора слаже се да постоји климатска криза, а 63% каже да су њихове организације веома забринуте. Ипак, тешко им је да у потпуности уграде одрживост у своје основне пословне стратегије, пословање и културу.

Разумевајући све већи значај одрживости и огромну претњу коју носе климатске промене, Deloitte је допунио претходна истраживања ангажовањем више од 2.000 извршних директора из 21 земље како би испитао забринутост пословних лидера и компанија и активности које спроводе у вези са климатским променама и одрживости. Извештај такође истражује раскорак између амбиција компаније и утицаја, као и мере које менаџмент компаније може да предузме да би премостили тај јаз.

Брига и оптимизам: Покретачи промена

Утицаји климатских промена у великој мери брину руководиоце. Већина (79%) испитаника верује да је свет стигао до критичне тачке када је реч о реаговању на климатске промене. То је за 20 процентних поена више у односу на истраживање Deloitte-а које је спроведено пре осам месеци, што само наглашава све већи значај брзог деловања. Штавише, 88% анкетираних су оптимисти и сматрају да се непосредном акцијом могу ограничити најгори ефекти на планету. То је сличан пораст у односу на 63% у анкети спроведеној пре осам месеци. Раст забринутости, али и оптимизма, показује да су лидери све свеснији потребе да реагују без одлагања.

Подаци показују да менаџмент компаније осећа значајан притисак на више нивоа:

• Скоро сви испитаници (97%) наговестили су да су њихове компаније већ негативно погођене климатским променама, док је половина рекла да њихово пословање трпи ефекте (нпр. поремећај пословних модела и мрежа снабдевања широм света).
• Осамдесет један проценат испитаника је лично доживело неки климатски догађај (нпр. екстремне врућине, снажне олује, велики пожари) у последњих 12 месеци.
• Поред тога, групе стејкхолдера – укључујући регулаторе, акционаре, потрошаче и запослене – доприносе овом притиску да се мора реаговати.

"Климатске промене више нису ни у далекој ни у блиској будућности. Овде су, сада, и одлуке које данас доносимо одредиће квалитет живота за генерације које долазе", каже Мирослава Гаћеша, директорка у Сектору за управљање ризицима. "Боља будућност зависи од корените и трајне промене става и понашања влада, предузећа и појединаца. Пословна заједница може да помогне у моделовању нових облика сарадње који препознају најбоље идеје, без обзира на извор – и креирају нова и трајна решења која ће имати највећи учинак за њих, њихове стејкхолдере и њихове заједнице."

Постоји раскорак између амбиција, активности и утицаја

Компаније реагују: Две трећине испитаника рекло је да њихове организације користе одрживије материјале и повећавају ефикасност коришћења енергије; више од половине усвојило је енергетски ефикасне или по климу погодније машине, технологије и опрему; а већина плански смањује путовање авионом и обучава запослене о активностима у вези са климом акцијама и њиховом утицају.

Међутим, мање је вероватно да ће компаније спровести активности које показују да су уградиле климатска разматрања у културу и да ће више руководство да се сагласи и утиче на спровођење значајне трансформације. Иако су све мере одрживости важне, Deloitte-ова анализа извештаја идентификовала је пет активности од значаја које, посебно када су предузете заједно, показују дубље разумевање пословних предности одрживости. То су:

• Развој нових производа или услуга погодних за климу;
• Захтевање од добављача и пословних партнера да испуне специфичне критеријуме одрживости;
• Ажурирање или премештање погона и објеката како би били отпорнији на климатске утицаје;
• Укључивање климатских разматрања у лобирање и политичке донације; и
• Везивање надокнада вишег руководства за учинак у смислу одрживости.

У поређењу са другим мерама, много је мања вероватноћа да су компаније већ предузеле ових пет, а више од једне трећине организација није спровело више од једне мере. Мада су забринутост за животну средину и оптимизам у вези са променама и даље снажни, организације ће све више морати да размисле о предузимању одлучнијих акција како би ограничиле најгоре утицаје климатских променa

Такође, анкетирани извршни директори изабрали су препознавање бренда и репутацију, задовољство купаца, као и оптимизам и добробит запослених као три од четири главне предности напора њихових компанија у примени одрживости, што указује на то да многи директори за управљање искуством купаца виде активности у вези са климатским променама као корисне за односе са својим стејкхолдерима. Најниже рангиране користи (приходи и од дугогодишњег и од новог пословања, вредност имовине, трошкови инвестиција и оперативне марже) сугеришу да директори и даље имају тешкоћа са краткорочним трошковима преласка на будућност ниске емисије угљеника.

Лекције лидера одрживости

Deloitte-ово истраживање открило је групу лидера — 19% узорка – чије организације служе као модел за хватање у коштац са одрживошћу на ефикасан и делотворан начин, у замену за истовремено убирање користи. Ове водеће организације спровеле су најмање четири од пет значајних активности у циљу постизања одрживости. У поређењу са оним организацијама које нису спровеле више од једне активности– 35% од укупног броја (скоро двоструко више од групе лидера) – ови лидери:

• више су забринути због климатских промена (74% наспрам 52%);
• очекују да ће климатске промене имати велики утицај на њихове пословне стратегије у наредним годинама (73% према 50%);
• планирају постизања нето-нулте емисије до 2030. године (82% према 50%);
• мање је вероватно да виде трошкове као препреку за спровођење одрживости, што указује на то да они можда боље разумеју трошкове непредузимања активности и постижу већу сагласност вишег руководства; и
• вероватније је да ће разумети повољну пословну прилику одрживости за ниже хијерархијске нивое у својој организацији, задовољство стејкхолдера и резултате у ширем смислу.