Банке које прихватају иновације, технологију и приступ усредсређен на клијенте успешно ће пловити таласима промена

СРПСКИ БАНКАРСКИ СЕКТОР, који је дуго био бастион традиционалног кредити­рања и штедње, доживљава ренесансу обележену иновацијама, технологи­јом и порастом нових учесника. Док кредитни производи и депозитни рачуни оста­ју „хлеб насушни“, неколико фасцинантних трендова трансформише финансијски пејзаж, нудећи изазове и могућности како за етаблиране тако и за нове играче.

Fintech револуција
Српски fintech стартапи потресају тржиште дисруптивним решењима у мобил­ном банкарству, каналима плаћања и ро­бо-саветовању нудећи брже, практичније и често јефтиније услуге. Fintech компани­је промовишу финансијску инклузију тако што чине финансијске услуге приступачним и згодним за сегменте који су претходно били испод радара или недовољно платежно интересантни традиционалним банкама. Традиционалне банке реагују партнерст­вом са fintech-овима или покретањем сопствених дигиталних иницијатива, што дово­ди до динамичног екосистема иновација.

Процват отвореног банкарства
Регулаторне промене уводе еру от­вореног банкарства у ЕУ. Финансијс­ки подаци клијената се деле, уз њихову сагласност, са апликацијама независних произвођача од поверења отварајући пут персонализованим финансијским производима и услугама, на пример  кредитима прилагођеним потрошачким навикама клијената. Отворено бан­карство намеће читав низ изазова на које је потребно одговорити, пре свега, у домену безбедности и приватности по­датака и успостављању неопходне ин­фраструктуре. У Србији још увек не постоји регулаторни оквир за отворено банкарст­во, а успешна имплементација ће захте­вати сарадњу између банака, независ­них провајдера, регулатора и потрошачких група. Неке од банака у Србији су већ почеле да истражују могућност отворе­ног банкарства кроз ограничене пи­лот пројекте фокусиране углавном на плаћања. Свакако, банке које буду имале спремну инфраструктуру када се стекну регулаторни услови, моћи ће да створе конкурентску предност.

„Зелене“ финансије узимају маха
„Зелене“ финансије више нису сфера ин­тересовања нити је одрживост само поп­уларна реч. Док банкарски сектор у Ср­бији полако прихвата зелено финансирање, постоје охрабрујући знаци напретка и све већег интересовања. Банке и зако­нодавци препознају важност зеленог фи­нансирања за одрживост животне сред­ине и економски развој, нудећи кредите за унапређење енергетске ефикаснос­ти, пројекте обновљиве енергије и одрживо пословање. Како еколошка свест рас­те, банке које се залажу за зелене иници­јативе ће привући еколошки свесне купце и инвеститоре остварујући предност и бене­фите по том основу.  

Крипто на хоризонту
Иако још увек није званично регулиса­на, криптовалута је све већи феномен у Србији. Банке опрезно истражују начине да интегришу блокчејн технологију у сво­је услуге, решења за чување криптовалута или чак платформе за трговање дигиталном имовином. Кретање кроз регулаторне сложености и управљање потенцијалним ризицима биће од кључног значаја за банке које желе да капитализују на овом тржишту у настајању.

Регулаторна транспарентност, суочавање са изазовима и истраживање иновативних решења биће од кључне важности за одређивање будућности инте­грације криптовалута у банкарском сек­тору Србије.

Регулаторни оквир и регионалне интеграције
Тежње Србије да се придружи Европској унији покрећу хармонизацију финансијских прописа са стандардима ЕУ. Усклађивање и модернизација прописа утиче на све, од захтева капиталне адекватности до за­кона о приватности података и представља могућности за прекогранична партнер­ства и ширење за домаће и стране банке. Банке које се прилагоде еволуирајућем регулаторном окружењу и граде регион­алне мреже биће у доброј позицији да ис­користе растуће економске изгледе овог дела Европе.

Борба за таленте
Како вештачка интелигенција и ауто-матизација преобликују банкарски пејзаж, потрага за талентима са новим сетовима вештина се интензивира. Потражња за талентима са знањем и искуством из области сајбер-безбедности, дигиталног маркет­инга, усклађености са регулаторним про­писима, процене ризика и развоја пројека­та ће порасти.

Неговање културе континуираног учења, прилагођавање технологи­јама и трендовима који се развијају, проналажење иновативних решења, ефи­касна комуникација унутар тимова и међу одељењима и разумевање потре­ба купаца и дизајнирање производа и услуга у складу са тим биће од кључне важности да банке остану испред својих конкурената.

Сајбер безбедност
Банкарски сектор Србије предузима кораке да ојача своју одбрану од сајбер изненађења, али изазови су и даље присут­ни. Мање банке могу имати проблема да одвоје довољно ресурса за робусне мере сајбер безбедности, застарели ИТ системи могу бити рањивији на нападе, нове так­тике и софистицираност сајбер криминалаца захтевају сталну адаптацију и будност, а често упркос побољшањима, упади у базе података се и даље дешавају, што изазива забринутост за заштиту података и приват­ност. Изградња културе у банкама која наглашава свест о значају безбеднос­ти података и адекватна обука запослен­их, биће од кључног значаја као и улагање у модернизацију ИТ инфраструктуре и без­бедносних технологија како би биле испред претњи које су присутне и које и даље расту.

Финансијска инклузија
Могло би се рећи да је банкарско тржиште на добром путу ка финансијској инклузији, али изазови остају и пуно тога још увек треба да се уради. Проширење приступа финансијским услугама за популацију са нижим приходима, стари­је становништво или популацију из рурал­них крајева, циљани програми финанси­јске и дигиталне писмености и приступа технологијама, партнерство са невладин­им организацијама и микрофинансијским институцијама су само нека од решења за уклањање јаза у финансијској инклуз­ији која банке треба да пригрле у својим будућим стратегијама.

На крају, српско банкарско тржиште није предвидљиво, стабилно окружење. Ови трендови у настајању сигнализира­ју будућност испуњену узбудљивим могућностима и жестоком конкурен­цијом. Банке које прихватају иновације, технологију и приступ усредсређен на кли­јенте биће оне које ће успешно пловити та­ласима промена који преобликују банкар­ски пејзаж Србије.