Делта холдинг и даље највећа српска компанија100 највећих компанија у Адрија региону |
Аутор: Жарко Мијовић, партнер, Deloitte
Рецесија је, у периоду од 2008. до 2010. године, на Адрија регион утицала снажније него на већину европских привреда. Наиме, док су у 2010. знаци опоравка у остатку региона централне и источне Европе били очигледни, Адрија регион је још увек бележио пад или стагнацију привредних активности. Ипак, према пословним резултатима компанија на Deloitte-овој листи, видљиво је да је раст прихода од продаје потрошачког сектора у региону био 4,2%, док је он у Србији мерен у динарима, износио 16 одсто.
Упркос смањењу броја компанија из сектора робе широке потрошње на Адрија листи, са 31 у 2009., на 25 у 2010. години, компаније из овог сектора су, у комбинацији са енергетским компанијама, наставиле да доминирају листом. Један од важнијих разлога смањења броја компанија на листи је негативан утицај курса динара који је проузроковао пад прихода изражених у еврима. На овогодишњу листу пласирале су се само компаније из 3 привредно најснажније државе Адрија региона (Србија, Хрватска, и Словенија).
Успркос релативно негативном макроекономском окружењу у 2010. години, приметан је тренд који указује на опоравак пословања, а огледа се у порасту спремности менаџера на увођење нових производа, изласку на нова тржишта или запошљавању уместо отпуштања
На врху листе доминирају 3 огромна система: Агрокор (1. место са 3,638 милијарди евра), Меркатор (4. место са 2, 782 милијарди евра) и Делта холдинг (6. место са 1,671 милијарди евра).
Успркос релативно негативном макроекономском окружењу у 2010. години, приметан је тренд који указује на опоравак пословања, а огледа се у порасту спремности менаџера на увођење нових производа, изласку на нова тржишта или запошљавању уместо отпуштања. Међутим, опасност поновног успоравања привредног развоја остатка централне и источне Европе и ЕУ није нестала. Државе попут Португалије, Италије, Грчке и Шпаније настављају да потресају дужничке кризе. Осим тога, удели ненаплативих кредита у банкама остали су високи. Наведени индикатори могли би створити препреку даљем опоравку Адрија региона.
Смањена аверзија финансијских институција према ризику и тежња за смањењем удела ненаплативих кредита креирале су прилике за преузимања компанија у региону, као што је недавна трансакција којом је белгијска Делхаизе група купила Делта Макси.
Очекујемо да ће управо притисак банака на смањење ненаплативих кредита бити и даље један од главних покретача трансакција преузимања и спајања. Тежња за смањивањем нивоа дуга утицала је и на промене у пословним моделима. Уколико посматрамо водеће компаније трговинског сектора, попут Меркатора или Конзума, уочљиво је како се све више фокусирају на послове малопродаје, како би на тај начин финансирали даља преузимања, склапају sale-and-lease-back аранжмане за продајне центре или преузимају пословање малопродаје, остављајући при том постојећим власницима власништво над некретнинама у којима се посао обавља.
Пословне стратегије робних марки три највећа трговинска ланаца потрошачког сектора, Делта Максија, Меркатора и Конзума, могу се подвући под заједнички назив глобалног тренда „криза сличности“. Сличност се огледа у истим облицима паковања, константним, али малим побољшањима производа, повећању портфеља производа кроз нове производе намењене уској циљној групи потрошача. Наведене сличности могу бити објашњене смањивањем буџета за развој нових производа као последица рецесијског окружења 2008-2011. Може се очекивати да ће већи буџети за развој нових производа и већа спремност на преузимање ризика водећих менаџера у компанијама робе широке потрошње бити кључ за диференцирање, како на нивоу компанија, тако и на нивоу производа.
