Прво питање које пада на памет кад се говори о регулативи банкарског сектора у земљама Адрија региона јесте да ли је Базел 3 заиста одговарајућа тема дневног реда или још постоје заостале неиспуњене обавезе које се односе на Базел 2. „Иако Словенија, као чланица Европске уније, већ дуже време примењује правила Базела 2, хрватске банке у том окружењу послују тек годину дана. У осталим земљама региона, Базел 2 се доживљава као нешто што тек предстоји, па је, на пример, у Србији одложена примена Базела 2“ за крај 2011 године, наводи Нада Суђић, партнер у београдском Deloitte-у.

Међутим, упркос различитим фазама примене, кратак преглед Базела 3 биће од користи и свакако ће послужити као подсетник на све захтеве и болне заокрете које Базел 2 намеће банкама у нашем региону. Осим тога, иако су Словенија и Хрватска увеле Базел 2, он и даље доводи до притиска на банкарство на свим тржиштима региона, у којима се јасно види да су у бројним подручјима потребна унапређења.

Нова регулатива због глобалне финансијске кризе.

Недавна кредитна криза се знатно одразила на банке, а тиме и на целу привреду, те се, као логична последица, појавила идеја о пооштравању правила која би стабилизовала цео систем.

Након бројних расправа на разним нивоима, у децембру 2010. године, под називом Базел 3 донесене су измене и допуне регулаторног оквира познатог као Базел 2. Главни циљ нове регулативе јесте да се учврсте правила о капиталу и ликвидности и да се изгради отпорнији банкарски сектор. Примена нових правила има циљ да уведе сигурносну мрежу која ће банкарски сектор штитити од економских потреса и шокова, као и да увођењем строжих квалитативних и квантитативних критеријума за гарантовани капитал и глобалног стандарда ликвидности, спречи ширење тих шокова на друге делове привреде.

Капитал и ликвидност у фокусу Базела 3

Документ под називом „Базел 3“ детаљније разрађује капиталне захтеве, посебно циљне показатеље, допуњује правила о управљању ликвидношћу и утврђује прелазне периоде у којима банке треба да се прилагоде новом регулаторном окружењу.

„Чвршћи глобални оквир постигнут захваљујући строжим критеријума за основни капитал и допунски капитал (укинут допунски капитал 3), квалитетније покриће ризика укључујући покриће капитала код кредитног ризика друге стране, увођење показатеља задужености и веће коришћење контрацикличких стабилизационих инструмената, тек су неки од примера нових захтева“, истиче Суђић. Конкретно, пакетом реформи које доноси Базел 3, минимални однос редовног капитала повећава се са 2 на 4,5 посто. Затим, банке ће имати обавезу одржавања стабилизационе резерве намењене ублажавању будућих потреса, у висини од 2,5 посто, чиме ће укупан најнижи допуштен показатељ адекватности капитала достићи 7 посто. Сврха стабилизационе резерве јесте да се заштити капитал банке у кризним периодима. Она се издваја на основу скупа правила која ограничавају исплату дивиденде и награда код прекорачења границе стабилизационе резерве. То је директна последица финансијског хаоса протеклог раздобља, у којем су се дивиденде и награде исплаћивале упркос опасном опадању капитала неких банака.

Мали су изгледи да ће пооштрени критеријуми капитала значајно утицати на банке у земљама региона Адрија, у којима регулаторна тела већ примењују конзервативне коефицијенте адекватности капитала, нпр. 12 посто у Хрватској.

„Што се тиче управљања ликвидношћу, нова регулатива уводи глобални стандард ликвидности, који обухвата показатељ покрића ликвидности ( Liquidity Coverage Ratio – LCR) и гарантује да ће банка одржавати довољан ниво ликвидних средстава која једноставно може уновчити у случају кризе“, истиче Суђић. Такође се уводи и показатељ нето стабилности финансирања (Net Stable Funding- NSFR), који има циљ да подстакне банке на средњорочно и дугорочно финансирање пословања.

На крају, нова регулатива детаљно обрађује поступак са структурираним производима и финансијским дериватима, који се сматрају основним поводом и узроком најновије глобалне финансијске кризе. „Ипак, реч је о променама које, због сразмерно нижег нивоа развијености банака у том погледу, неће знатно утицати на државе у нашем региону“ наставља Суђић.

Динамика примене

Важне промене се огледају и у утврђеној динамици примене – постепено увођење нових мера омогућиће добијање стварне слике о утицају одређених захтева на банке и тржишта, и тако оставити простор за измене регулативе пре њене коначне примене. Дуготрајно и постепено усвајање нових критеријума такође ће снизити трошкове њиховог увођења. По плану, цео пакет мера треба да буде уведен до 2019. године.
Базел 3 даје и више слободе регулаторним телима да диктирају динамику увођења промена и да прописују додатне посебне захтеве за сваку земљу. Неке су државе већ одлучиле да искористе ту прилику. Швајцарска је прописала чак и више коефицијенте капитала, а сличне захтеве намерава да уведе и надзорно тело за финансијске услуге у Уједињеном Краљевству.

Шта информациона технологија има с тим?

Дакле, шта се догађа? Прво питање је како реформе спровести у праксу. „Базел 3 доноси обавезу објављивања неколико додатних пакета мера, показатеља и калкулација, што подразумева нове захтеве у погледу прикупљања и анализирања података и IT система, организационе промене и могуће стратешко преусмерење“, истиче Суђић. Осим тога, испуњење рокова и очекивања регулаторних тела одувек су изазов. Банке које су у новије време увеле Базел 2 тога се сигурно добро сећају.
Да би се могле ухватити у коштац са свим сложеним новинама које доноси Базел 3, банке морају прво да сагледају властиту информатичку инфраструктуру. Један од могућих приступа је увођење квалитетног система управљања на нивоу целе организације, којим би се успоставиле одговорности на више платформи. „Међу главним иницијативама на западним тржиштима, али и у неким банкама у региону, јесте и то да веће банке именују руководиоца задуженог за податке, који би био одговоран за прикупљање тачних и поузданих података из свих области пословања и за њихово чување у конструктивном формату, који би вишем руководству омогућио доношење кључних пословних одлука“, коментарише Суђић.

Наравно, прикупљање огромних количина података потребних за консолидацију биланса и састављање извештаја које захтевају регулатнорна тела није лаган посао. Стога су неке банке својим руководиоцима задуженим за податке доделиле додатни задатак креирања централног модела података, као подршке целокупној стратегији управљања ризицима. Организације ће морати да сагледају не само тактику испуњавања захтева Базела 2 и 3 у погледу извештавања, него и импликације интерног коришћења информација за доношење пословних одлука.

Банке из региона Адрија сигурно се сећају проблема са подацима за извештаје које поднесе ргулаторним телима, као и проблема са њиховим квалитетом – тек неколицина је била у могућности да те податке користити и за доношење интерних одлука.

Вратимо се на почетак

Основна замисао Базела 3 је јасна: очувати што више капитала и пооштрити правила о управљању ликвидношћу. Све то налаже потребу за јачањем организације, процеса, методологија и, на крају, података и технолошких платформи. На земљама региона је да прво доврше своје старе задатке, тј. да до краја псоведу Базел 2.

Иако су банке у региону углавном увеле оквир управљања ризицима који је у складу са регулативом, остаје питање оптимизације пословних процеса. Без даљег унапређења осталих процеса, тј. одобрења кредита, праксе управљања наплатом и инструментима обезбеђења, банке неће моћи да успоставе адекватну основу за оквир управљања ризицима како би он био потпуно функционалан и укључен у све аспекте корпоративног управљања, те како би на крају њиховом пословању обезбедио додану вредност. У том контексту, Базел 3 треба посматрати као покретач даљег развоја праксе и процеса управљања ризицима, који ће се ослањати на одговарајуће компетенције, практична знања и искуства, ресурсе и технологије.