Умерен раст профитабилности

Прошлогодшњи резултати банкарског сектора Србије указују на тренд умереног опоравка профитабилности банака уз остварени добитак пре опорезивања од 9,7 милијарди динара, за разлику од 2014. године када је добитак износио 3,5 милијарде динара. Банкарски сектор у 2015. години карактеришу висока ликвидност, задовољавајући степен капитализације уз показатељ адекватности капитала банкарског сектора од 20,89%, што представља повећање за проценат у односу на 2014, и индекс концентрације који је остао на релативно умереном нивоу.

У сектору послује 30 банака, од чега су 23 банке у власништву страних лица, а седам у власништву државе или домаћих лица. Присуство великог броја комерцијалних банака са процентуално малим учешћем у најзначајнијим категоријама пословања има за последицу да је банкарски сектор Србије у великој мери фрагментиран, док 10 највећих банака чини 76,9 одсто тржишта (са аспекта учешћа у укупној нето активи банкарског сектора), што указује да се у будућности може очекивати и даља консолидација у оквиру банкарског сектора. Према критеријуму учешћа у укупној активи Банка Интеза и даље представља водећу банку у Србији са учешћем од 16% у укупној билансној суми банкарског сектора али, нажалост, није успела да се пласира на листу 50 најуспешнијих банака у централној Европи. Као и у претходној години, за њом следе Комерцијална банка и Уникредит банка.

И поред раста БДП-а у 2015. години од 0,74%, за благ раст кредитне активности од само 0,1% заслужни су смањена домаћа тражња за кредитима, неликвидност реалног сектора и ограничена понуда, упркос релативном ублажавању услова кредитирања. Ако се има у виду да је пад кредитне активности прошле године износио 1,4%, ово је показатељ позитивних тенденција. На крају 2015. проблематични кредити (НПЛ) чине 21,6% укупних (бруто) кредита, док су у 2014. чинили 21,5%. Посматрано у међународном контексту то је изнад просека региона, али је истовремено покриће проблематичних кредита укупним резервама за потенцијалне губитке међу највишима у региону.

Изазови за банкарски сектор

Проценат проблематичних кредита у периоду од 2009. до 2015. године повећан је са 15,7% на 21,6%. Иако покриће проблематичних кредита укупним резервама указује на стабилну способност банкарског сектора да апсорбује потенцијалне кредитне ризике, поставља се питање решавања растућих проблематичних изложености у будућем периоду, нарочито у случају ризичнијих сегмената привреде. Висок ниво неквалитетне активе и тенденција раста кредитних губитака указују на постојање системског ризика и потребу дефинисања активности за решавање овог проблема. Током 2015. године извршене су значајне реформе регулативе у области пословања банака, пре свега кроз измене и допуне Закона о Народној банци и Закона о банкама, ради унапређења оквира за опоравак и реструктурирање банака у складу са релевантним ЕУ директивама. Усвојене су и Стратегија за решавање питања проблематичних кредита и Акциони план за спровођење Стратегије за решавање питања проблематичних кредита. Истовремено је НБС спровела и посебна дијагностичка испитивања 14 највећих банака која су показала да ниједна од испитаних банака не показује потребу за додатним капиталом, док је нето ефекат утврђених корекција на капитал обухваћених банака утицао на смањење показатеља адекватности капитала за 1,76% (смањење са 20,21% на 18,45%).

Истраживања ЕБРД-а (BEPS – Banking Environment Performance Survey) указују да су ограничавајући фактори раста кредитне активности у Србији углавном на страни тражње, а не на страни понуде. У том смислу је анализиран и сектор малих и средњих предузећа (МСП). Услед ограничених информација за утрђивање њихове кредитне способности и релативно малих износа кредита у односу на трошкове неопходне за њихово администрирање, МСП сектор је суочен са високим каматним стопама и великим захтевима по питању средстава обезбеђења кредита, што значи да му је и даље ограничен приступ средствима финансирања.

Осим тога, банке су суочене и са тржишним трендовима који врше притисак на њихове резултате, а који између осталих укључују и ниске каматне стопе и регулаторна ограничења. Већина банака је већ спровела традиционалне мере за смањење трошкова, али веома мали број њих је извршио промене пословних модела и интерних процеса, што ће бити следећи кораци у процесу рационализације трошкова. Дигитализација и пратећа аутоматизација процеса ће бити кључне у даљем смањењу трошкова, уз очекивања да у дугом року дигитализација може довести до пада трошкова за 30% до 40%.

Сектор осигурања на нивоу просека ЦИЕ

Упркос спорим али позитивним помацима у расту учешћа премија животног осигурања и константном расту техничких резерви, сектор осигурања у Србији је и даље неразвијен, и са учешћем премије у бруто производу у 2015. години од 2% (2014. је било 1,8%) налази се знатно испод просека земаља чланица ЕУ од 7,6%. У поређењу са земљама из ЦИЕ региона чији је просек 1,9% може се закључити да је Србија на задовољавајућем нивоу. Укупне премије осигурања код нас су оствариле значајан раст у односу на претходну годину. Учешће неживотних осигурања у укупној премији је и даље доминантно, мада се наставља тенденција раста учешћа животних осигурања у укупној премији (учешће премије животних осигурања у укупној премији је 2015. износило 23,9%, а годинама уназад 23,1%; 22% и 19,3%). Прошле године укупна премија је достигла ниво од 80,9 милијарди динара, уз номиналну и реалну стопу раста од 16,6%, односно 14,9%, док је 2014. године она износила 8,4%, односно 6,6%.

На српском тржишту осигурања влада велика конкуренција, са 24 осигуравајућа друштва, укључујући и четири која се баве реосигурањем. Разлог томе је чињеница да је сектор осигурања у Србији знатно мање развијен него у чланицама ЕУ, те због врло ниске пенетрације осигуравајућих услуга пружа знатан потенцијал за раст тржишта, који ће у највећој мери зависити од привредног и раста животног стандарда. Према износу бруто обрачунате премије, највећа осигуравајућа кућа је Дунав осигурање, која се на Deloitte-овој листи најуспешнијих осигуравајућих друштава у централној Европи у 2015. години нашла на 45. месту (2014. године је била на 49.), док се Ђенерали осигурање први пут нашло на овој листи и заузело 50. место.