Подршка предузетничком расту кроз разноврсније видове финансирања 

Додатне могућности финансирања малих и средњих предузећа, перспективних нових идеја и послова кроз улагања Seeds/angels, Venture capital и Private equity инвеститора нису довољно познате нити развијене на домаћем тржишту. Зато је потребно ову групу инвеститора учинити видљивијима тамо где „седи“ памет, уз истовремено ангажовање државе на стварању подстицајније регулативе за њихово привлачење, као што су додатне пореске олакшице.

Приметно је да пословна јавност у Србији и даље није довољно упозната са сличностима и разликама разнородних класа инвеститора на нашем финансијском тржишту – Seeds/angels investor, Venture capital и Private equity, посебно они који послују ван финансијског сектора а којима су квалитетне информације о оваквим могућностима финансирања заправо и најпотребније.

Подсетимо да наведени облици финансирања нису нови, напротив. Примера ради, почетак  private еquity улагања кроз професионалне фондове датира још од 1946. године, а први фонд, American Research and Development Corporation, располагао је сумом од четири милиона долара. Када се оснивач компаније пензионисао, она је у свом инвестиционом портфолију имала више од 150 различитих приватних компанија.  

Разлике међу наведеним класама инвеститора заснивају се на више фактора: у ком стадујуму развоја се посао налази, колики је обим улагања, која врста инвестиција је у питању, колико је улагање ризично, за колико се очекује поврат уложеног новца, да ли је инвеститор фокусиран на одређене индустрије, те који пословни показатељи су му приоритетни када разматра исплативост улагања и на основу којих прати ефекат уложених средстава. Битне карактеристике сваког од облика, а које су засноване на развијеним пословним праксама у западним земљама, прилазане су на Слици 1.  

Seeds/angels класу инвеститора обично чине предузетници, власници компанија, бивши или садашњи. Капитал за улагање се прибавља из различитих извора – породица, пријатељи, банке, појединачни инвеститори... Циљ улагача је да кроз менторство и дељење сопственог пословног искуства створи нове предузетнике. Приликом разматрања кандидата за улагања преовлађују квалитативни критеријуми, али се од њих тражи да доставе бизнис план, спроведу бета тестирање пороизвода и да сачине „minimal viable product“ (MVP).   

Kao и код seeds/angels групе инвеститора и venture капиталисти улажу у људе, производе, идеје. Private equity компаније своје фондове црпе или од богатих појединаца (net worthy individuals), или од институционалних инвеститора попут пензионих фондова, осигуравајућих компанија. Private equity фирме улажу у компаније које нису листоване на берзи, а неке од најпознатијих у свету су The Carlyle Group, Blackstone, TPG, Bain Capital, Goldman Sachs, Accel, Berkshire Partners, Cerberus, као и Kohlberg Kravis Roberts (KKR) која је пословала и на нашем тржишту.

Домаће иницијативе

Када је реч о домаћим улагачима из наведених класа инвеститора, подсетимо да је у Србији још 2010. године основано „Удружење пословних анђела Србије” (Serbian Business Angels Network - SBAN). Мотив оснивача је био да повежу појединце спремне да улажу у нове пословне идеје и пројекте, како би заједнички подстакли недовољно развијено тржиште инвестиционог капитала за финанисрање малих и средњих предузећа у раним фазама развоја и како би се убрзале предузетничке активности. Удружење је израдило „match-making платформу, сарађује са релевантним организацијама из земље и иностранства, организује конференције за улагаче, индивидуалне састанке, оформило је SBAN клуб…

Осим ове, постоје и друге приватне иницијативе, хабови, акцелератори и сличне организације којима је заједнички циљ да окупе инвеститоре спремне да улажу у нове идеје и послове и да их повежу са онима чије иновације имају тржишну перспективу. Самостални успеси, нарочито ИТ компанија као што су Nordeus, Farmeron, ManageWPActiveCollab, додатну су повећали интересовање инвеститора за ово подручје.

Шта је са private equity улагањима у Србији? У извештају USAID пројекта „Cooperation for Growth“ (CFG), дата је процена годишњег расположивог финансирања на бази капитала за мала и средња предузећа, узимајући у обзир петогодишњу историју података, као и процену распложивих средстава у будућем периоду (Слика 2).

Поменути извештај констатује да код нас нема званично регистрованог venture capital фонда, али да се Србија свакако налази на њиховој инвестиционој мапи. Овакви  фондови се обично региструју у срединама са преференцијалним пореским третманом. Најважнији venture capital fond који је присутан на тржишту Србије преко свог представништва је Enterprise Innovation Fund (ENIF).

Како до подстицајнијег окружења за улагаче?

Разноврснији видови финансирања на домаћем тржишту захтевају и одговарајућу регулативу, а помак у том правцу је Нацрт закона о алтернативним инвестиционим фондовима, који омогућава регистровање фондова предузетничког капитала у Србији. Закон је  намењен професионалним и институционалним инвеститорима, а моћи ће да улажу и полупрофесионални инвеститори који једнократно уложе 50.000 евра и за које се процени  да имају довољно знања и искуства. Одредбе које се тичу малих инвеститора, јавне понуде и прекограничног обављања делатности друштва за управљање алтернативним инвестиционим фондовима имаће одложено дејство ступања на снагу.

Примена овог закона требало би да омогући лекше финансирање малих и средњих предузећа, за која се процењује да им недостаје око једне милијарде евра додатних финансијских средстава. На домаћем тржишту и даље изразито преовлађују банкарске позајмице, док је учешће наведених типова финансирања у домаћем БДП-у свега  0,01%, што је чак десет пута мање него у неким земљама у непосредном окружењу.

С друге стране, Данијел Берг, председник EBRD-а за Србију, недавно је изнео податак да компаније које се финансирају из Private equity фондова остварују 35% већи приход. Зато је потребно ову групу инвеститора учинити видљивијима тамо где „седи“ памет, додатно анимирати квалитетне и искусне менторе, пословне „анђеле“ и приватне фондове за предузетнички капитал. У исто време, неопходно је да се држава ангажује на стварању подстицајнијег регулаторног оквира, као што су додатне пореске олакшице за овакве врсте инвеститора.

Слика 1:

Слика 2: Процена годишњег расположивог финансирања на бази капитала за мала и средња предузећа; Извор: USAID пројекат „Cooperation for Growth“