Кључна разматрања за постизање нето нултих циљева у банкарству

Од септембра 2023. године, 133 банке које представљају преко 40% укупне глобалне бан­карске имовине — оба­везале су се на нето нул­те емисије кроз Neto Zero Bankin Alliance. Знајући да су финансиране еми­сије банака преко 700 пута веће од њи­хових оперативних емисија, што открива CDP анализа, јасно је да ће постизање нето нултих емисија у банкарском секто­ру бити условљено декарбонизацијом пор­тфеља банака, односно декарбонизацијом пословања њихових клијената. Нето нулта економија не може бити остварена без преласка малих и средњих предузећа на нето нулте операције. Ова неусклађеност нас доводи до критичног питања: како банке могу управљати увођењем поре­за на угљеник и водити своје клијенте ка одрживој будућности?

Регулаторне мере

У циљу постизања сопствених циљева декарбонизације, креатори јавних полити­ка ЕУ дају приоритет регулаторним мера­ма које су усмерене на декарбонизаци­ју у енергетски интензивним секторима. Непосредни регулаторни фокус за мно­ге банке је Механизам за прекогранич­но прилагођавање угљеника (енг. CBAM) Европске уније, који ће утицати на енер­гетски интензивне компаније на Запад­ном Балкану почевши од 1. октобра 2023. године. Увођење локалног система за тр­говину емисијама је такође на помолу - очекује се да се имплементира до 2030. године у Србији према документима кли­матске политике. Увођење цена за еми­сије угљеника представља један од критич­них типова транзиционих ризика којима се банке и њихови корпоративни клијенти мо­рају бавити. Овај облик ризика постаје све важнији за финансијску стабилност пошто ре­гулаторна тела врше све већи притисак на организације да интегришу климатска пита­ња у своје пословање.

Планови транзиције су централни за усмеравање компанија и банака које их финансирају ка постизању нето нултих ци­љева. Креатори политике ЕУ довршавају нова правила и стандарде који ће од ком­панија захтевати да осмисле и обелодане кредибилне планове транзиције усклађене са ограничавањем глобалног загревања на 1,5 степена Целзијуса. Подаци CDP-а сугеришу да мање од 4% компанија има кредибилне циљеве смањења емисија и да само 81 од 18.600 компанија које је CDP проценио има кредибилне планове транзи­ције. Компаније на западном Балкану прате сличан тренд заостајања. Тренутно, само једна регистрована компанија у ре­гиону је поставила научно засновани циљ (енг. SBT), наглашавајући хитну потребу за свеобухватним плановима транзици­је који укључују стратегије за одговор на цену угљеника и других ризика транзиције.

Банке покрећу промене

У светлу све већих регулаторних прити­сака, банке морају да еволуирају од пу­ког финансијског посредника до омо­гућилаца одрживе транзиције. Постоји више начина на које банке могу покрену­ти промене и подржати нето нулте акци­је својих клијената. Једна од могућности је да се пружи подршка у имплементаци­ји система класификације „спремности за климатске промене“ који може помоћи у идентификацији рањивих предузећа и во­дити их кроз замршене прописе о ценама угљеника. Други је фокусиран на решења заснована на технологији која обезбе­ђују централизовано складиште података за извештавање о емисијама GHG, омо­гућавајући клијентима да боље разуме­ју свој угљенични отисак. Коначно, све више банака уводи саветодавне услуге за одрживо пословање за своје клијенте МСП, а наш тим у Deloitte-у тренутно ради на низу таквих пројеката.

Како цене угљеника добијају на зна­чају као транзициони ризик, и банке и њи­хови клијенти имају обострани интерес да га проактивно решавају. Банке не само да имају тржишни подстицај већ и морални им­ператив да постану партнери у заједнич­кој одрживој будућности. Време за свео­бухватну акцију је сад!