ЕСГ (р)еволуција и финансијски контролинг

Притисци дигитализације и имплементације нових технологија, сад већ прожете вештачком интелигенцијом, као и недостатак квалитетног стручног кадра доприноси суочавању једне финансијске институције или осигуравајуће куће са несвакидашњим изазовима како у пословању тако и у остваривању зацртаних финансијских циљева.
До пре годину дана не тако позната тема провејавала је важним пословним састанцима са консултантским кућама и седницама извршних одбора тих истих институција. Осим несвакидашњег назива и до сада непостојеће теме у финансијској индустрији и осигурању састављеној од само три слова ЕСГ, тј. животна средина (енг. Environment), друштво (енг. Social) и управљање (енг. Governance), њен значај није указивао на претерано уску повезаност са финансијским резултатима и потенцијалним пословним ризиком.
Комплексност и оптерећеност регулаторним захтевима је саставни део праксе у финансијским институцијама и осигурању. Поготово је изазовно оним институцијама које су под лупом два регулатора, Европске централне банке и Народне банке Србије, јер послују истовремено у земљама ЕУ и нашој земљи. Осим наведених изазова и регулаторних притисака један финансијски директор (CFO) има много заинтересованих страна унутар организације чије потребе треба да задовољи: акционаре, повериоце, инвеститоре, купце, продавце (и државу). Све већи фокус на ЕСГ, на ову листу додаје заинтересовану страну — друштво. Једини тржишни учесници који могу успешно да асистирају у овако комплексним имплементацијама нових захтева су искусне консултантске куће.

(Р)еволуција ЕСГ концепта

Наиме, како би се испунили климатски и енергетски циљеви ЕУ за 2050. годину који проистичу из Европског зеленог договора (енг. European Green Deal) донетог 2016. године, од виталног је значаја да се инвестиције и актива финансијских институција, осигурања и осталих компанија усмеравају ка финансирању економских активности које подржавају ЕСГ циљеве. ЕУ је препознала кључну улогу одрживих финансија у спровођењу глобалне зелене агенде и то кроз каналисање приватних инвестиција у финансирање зелене транзиције и постизање климатске неутралности до 2050. године, уз циљано смањење емисија гасова стаклене баште (енг. greenhouse gases) у износу од 55% до 2030. године. Како би се финансијски сектор и формално обавезао да тежи процесу зелене транзиције креиран је комплексан пакет ЕСГ регулативе. На овај начин, уводе се нове обавезе за финансијске институције везане за поштовање нових стандарда.

Преглед регулативе

Прва конкретна регулатива на ову тему објављена је јула 2020. године и то у виду ЕУ таксономије којом су се поставили темељи за дефинисање „правила ЕСГ игре“ и успоставио методолошки оквир за мониторинг и основа за поређење компанија у односну на њихову прилагођеност ЕСГ-у. Циљ ове регулативе је да инвеститорима омогући вишеслојни скрининг механизам и спречи тзв. „зелено прање“ (енг. Greenwashing) кроз класификацију економских активности на:

1. ЗЕЛЕНЕ – активности које „омогућују“ (енг. enabling) транзицију ка нискоугљеничној економији;
2. ЖУТЕ - „транзиционе“ (енг. transition) активности, које под одређеним условима могу бити сматране одрживим (нпр. природни гас и нуклеарна енергија);
3. ЦРВЕНЕ – неодрживе активности. Примена ЕУ таксономије и методолошких правила условљена је доступношћу и располагањем са потпуно новим врстама и системима за прикупљање података. Ово је већ почело да представља велики изазов за финансијске институције због свеобухватности и комплексности материје тако да су први пројекти у овој области управо везани за процену расположивости неопходних података како би се обезбедила усклађеност за ЕУ таксономијом. Примера ради, финансијске институције и осигуравајуће куће ће морати да кроз своје секторе финансијског контролинга извештавају о потпуно новим врстама кључних показатеља учинка који су везани за проценте прихода, CA-PEX-a, OPEX-a и имовине који су усклађени са ЕУ таксономијом.

Таква рачуница ће захтевати, како прикупљање и обраду великог броја података на нивоу сваке активности спроведене у оквиру компаније или пројекта, тако и нових стандарда везаних за извештавање. Поред саме класификације активности захтева се и њихова тријажа према техничким критеријумима (енг. technical screening criteria).

Додатни регулаторни оквири

Компаније које не буду у могућности да прикупе такве податке ће морати да изјаве да нису усклађене са ЕУ таксономијом (енг. zero alignment). Како би се пратило усаглашавање са ЕУ таксономијом везаном за ЕСГ, објављен је додатни регулаторни оквири као што је „Директива о нефинансијском извештавању“ (енг. Non Financial Reporting Directive), који има циљ да подигне транспарентност ЕСГ усклађености и да обезбеди побољшање и стандардизацију обелодањивања нефинансијских информација од стране „субјеката од јавног интереса“.
Према Директиви о нефинансијском извештавању то су, велике компаније на берзи, банке и осигуравајућа друштва са више од 500 запослених. Ови субјекти дужни су, не само да објаве извештаје о политикама које спроводе у вези са друштвеном одговорношћу и третманом запослених; поштовањем људских права, разноликошћу у одборима компанија (у погледу старости, пола, образовања и стручне спреме), већ и да обелодане, израчунају и прате кључне индикаторе учинка (KPI) релевантне за ЕСГ. Тренутно, око 6.000 највећих компанија ЕУ мора да обелодани ове нефинансијске информације према Директиви о нефинансијском извештавању. Учесници на финансијском тржишту су додатно усмерени кроз Уредбу о извештавању о одрживом финансирању (енг. Sustainable Finance Disclosure Regulation) која захтева увођење стандардизоване форме извештавања о интеграцији ЕСГ фактора на нивоу ентитета и на нивоу производа за учеснике на финансијском тржишту. Значајан део ове уредбе манифестује се додатним обелодањивањем. Такође, даје улогу ЕУ регулаторним телима (попут EBA, EIO-PA и ESMA) да ближе прописују конкретне методологије и техничке стандарде за даље прецизирање садржаја и презентације информација у вези са индикаторима одрживости. Уредбу о извештавању о одрживом финансирању такође прописује сет обавезних ЕСГ метрика о којима компаније морају да извештавају јавност. Примера ради, није довољно да одређена финансијска институција или осигуравајућа кућа мери директне емисије штетних гасова (тзв. опсег 1 ГХГ емисија), већ мора да ради и процену индиректних емисија штетних гасова (тзв. опсег 2 ГХГ емисије) као и свих директних и индиректних емисија насталих у свом ланцу снабдевања (тзв. опсег 3 ГХГ емисије).
Последња у низу, из новембра 2022, је „Директива о извештавању о корпоративној одрживости“ – CSD (eng. Corporate Sustainability Reporting Directive) која доноси велике промене у пословању, процени и управљању ризицима, транспарентности, извештавању и усклађености компанија за сва три аспекта ЕСГ.
Прва година примене усклађености ће бити финансијска година 2024. за компаније са више од 500 запослених, док ће 2025. године усаглашеност бити обавезна за све компаније са више од 250 запослених. Директива доноси веома јасне захтеве који ће обухватити око 75% ЕУ привреде. Директива ће такође индиректно утицати на остале компаније кроз међузависности у ланцима снабдевања. Ове промене су веома битне за компаније у Србији јер се захтеви ове Директиве протежу ван граница ЕУ и обухватају компаније које послују са или унутар ЕУ.
 

Интегрисан извештај

Усклађеност са регулативом захтева објављивање јединственог, односно интегрисаног извештаја (менаџмент, финансијски и извештај о одрживости), а обелодањени ЕСГ резултати и дефиниције морају бити доследни, јасни и доказиви, уз гарантовану транспарентност.
Новина је да интегрисани извештај мора бити ревидиран од стране независног стручњака. Директива о извештавању о корпоративној одрживости захтева одговорност менаџмента и обелодањивање нефинансијских ЕСГ информација од стране компа-нија и финансијских институција као обавезујућих делова уз напомене у финансијским извештајима.