Хоће ли Друга директива о платним услугама (PSD2) уздрмати темеље банкарског сектора и отворити тржиште за иновације?

Београд, 22. јануар 2018. – Дана 13. јануара, у већини земаља ЕУ, ступила је на снагу ревидирана Директива о платним услугама, једна од главних регулаторних иницијатива ЕУ чији је циљ подстицање иновативности и конкурентности отварањем банкарског тржишта ка финансијско-технолошким и осталим субјектима. Формулисана је тако да унапреди и прошири спектар финансијских услуга које ће корисницима бити доступне путем интернета.

Током протеклих неколико месеци Другу директиву о платним услугама неретко су аналитичари и медији називали „преломном“ или „дисруптивном“ предвиђајући далекосежне последице на тржишту финансијских услуга какво познајемо. Колико су ова предвиђања реална? Да ли су традиционалне банке заиста угрожене, а клијенти спремни на промене и свесни погодности које би имали када би поделили своје податке? Шта се може очекивати после 13. јануара?

Deloitte је да би одговорио на ова и бројна друга питања спровео два независна истраживања – Глас банака у Европи у односу на Другу директиву о платним услугама које је обухватило 90 банака у Европској унији испитујући их како се припремају за доба тзв. отвореног банкарства, са фокусом на централноисточни део Европе, као и Глас клијената у централној и источној Европи у односу на Другу директиву о платним услугама, анализирајући преференције клијената из региона у подручју банкарских услуга, као и њихову спремност на усвајање услуга које ће омогућити нова директива.

Истраживања која је Deloitte спровео на тему Друге директиве о платним услугама пружиле су драгоцен увид у начин на који банке и њихови клијенти приступају отвореном банкарству:

• Стратегије банака у централној и источној Европи нису толико агресивне као оне које примењују западноевропске банке.

Истраживањем су у први план испливале две различите групе банака у централној и источној Европи, прва је названа „изазивачима“ и представљају је велике етаблиране банке које пружају универзалне услуге и најспремније су да искористе прилике које доноси нова директива о платним услугама. Већина банака следи одређену стратегију сарадње која укључује и друге субјекте. Другу групу, названу минималисти, чине по правилу средње и мале банке, које најчешће примењују дефанзивни приступ тежећи искључиво хармонизацији са новим прописима, без одговарајуће промене својих стратегија. Насупрот томе, знатан део западноевропских банака следи агресивну стратегију засновану на новој директиви циљајући на освајање већег удела на тржишту.

• Највећи утицај нове регулативе очекује се у делу  банкарских услуга намењених пословању са физичким лицима, платним трансакцијама и потрошачком кредитирању, при чему многе банке размишљају о партнерству са субјектима из области финансијских технологија.

Многе банке из централне и источне Европе показале су заинтересованост за партнерство са субјектима из сектора финансијских технологија или другим субјектима. Оне, као и њихови западноевропски пандани, очекују да ће Друга директива о платним услугама највише утицати на пословање са грађанима као и малим и средњим предузетницима, па су у складу са тим платни промет и потрошачке кредите оцениле као главне прилике.

• Банке посматрају Другу директиву о платним услугама као прилику, не занемарујући претње које она поставља пред њихове моделе пословања.

И док су банке из централне и источне Европе изразиле мало већи степен забринутости у односу на субјекте из сектора финансијских технологија, западноевропске банке сматрају да нова директива у смислу прилика највише одговара великим и етаблираним банкама. Банке, тзв. „изазивачи“ су такође истакнуте као потенцијална претња, што изненађује јер се велике технолошке компаније као што су Google и Amazon још увек не преципирају као важни конкуренти упркос њиховој доказаној способности да озбиљно уздрмају тржиште платног промета.

• Западноевропске банке су по правилу у напреднијој фази спровођења нове регулативе, а оне из централне и источне Европе хватају корак различитим темпом

Велике западноевропске банке показују у поређењу са својим централноевропским панданима већи степен напретка својих програма који се односе на увођење нове регулативе. До сада је знатно већи део ресурса уложен у хармонизацију са регулативом него у тржишне стратегије. Постоје битне разлике међу банкама централноисточне Европе, што је донекле последица и различитог темпа преузимања регулативе у националном законодавству, па је тако увођење Друге директиве о платним услугама у неколико земаља одложено до средине или краја 2018. године.

• А да ли су клијенти спремни? Све је заступљенија употреба дигиталних банкарских канала у централној и источној Европи.

Већина клијената из овог региона претежно користи традиционалне банкарске канале упркос преласку на дигиталне и мобилне услуге. Цео регион можемо да поделимо у две различите групе: са једне стране су Румунија и Бугарска, свака заступљена са мање од 20 одсто у дигиталним банкарским каналима, са друге стране су зрелија дигитална тржишта која обухватају Пољску, Мађарску, Словачку и Чешку, које у дигиталним и мобилним услугама учествују већ са 70 одсто.

• …ипак, скоро петина клијената користи услуге филијала или онлајн платформи, што недвосмислено указује на могућност које нови прописи пружају дигиталним изазивачима

Упркос високом степену употребе интернета и мобилних телефона у многим земљама, више од 11 милиона клијената банака у централној и источној Европи остају корисници услуга у филијалама, односно оних које банке нуде на интернету или путем мобилних телефона, али су присиљени да оду у пословнице, односно користе онлајн банкарство јер многе трансакције још нису дигитализоване, тј. подржане апликацијама мобилног банкарства. Реч је о сегменту који изазивачима пружа недвосмислену прилику да преузму клијенте у сегменту директних односа с корисницима применом напредне дигиталне понуде коју омогућује Друга директива о платним услугама. Напредније дигиталне канале истакло је 42 одсто корисника мултиканалних и дигиталних услуга у региону као један од пет разлога за прелазак на другог пружаоца финансијских услуга.

• Међутим, потребно је да „изазивачи“ изграде поверење међу клијентима и свест о новим каналима да би могли да искористе прилике на тржишту.

За већи успех нове регулативе биће пресудно да клијенти прихвате нове услуге које омогућује Друга директива о платним трансакцијама, али и њихова спремност да дају сагласност давањем својих података о рачунима другим партнерима. Упркос томе што је 26 одсто клијената банака у централној и источној Европи навело како немају проблем да се информације о њиховим рачунима деле са другим банкама у замену за нове услуге путем интернета, просечно знање о отвореном банкарству у свим земљама региона и даље је на ниском нивоу. Очигледно је да ће изазивачи морати да улажу у подизање свести шире јавности о предностима своје дигиталне понуде у светлу нове регулативе како би искористили прилике које она пружа.

• Не очекује се никакав „велики прасак“, а већи утицај на тржиште ће постати видљив тек након периода од једне до три године

Друга директива о платним трансакцијама недвосмислено има дисруптивни потенцијал, али ће њено увођење на тржиште ипак потрајати: већина банака у источном, централном и западном делу Европе очекује да ће се њен утицај осетити тек у раздобљу од једне до три године од ступања директиве на снагу. Неке западноевропске банке оптимистичније су због вишег степена зрелости сектора финансијске технологије на западу континента и рачунају да ће прве последице бити видљиве већ у првој години примене нове регулативе. Ипак, општи је став да Друга директива неће деловати као „велики прасак“, већ ће њене последице бити поступне, али и иреверзибилне. Један од главних разлога за даље раздобље манифестације промена су још увек непостојећи делови регулаторног оквира, јасна упутства за прелазно раздобље и унифициране норме за АПИ, као и још увек у пракси непроверени односи између банака и трећих партнера, као и потребна едукација клијената.

„Не очекује се да ће Друга директива о платним услугама деловати на сектор финансијских услуга као неки 'велики прасак'. Њене последице осетиће се постепено, али повратак на старо више неће бити могућ. Изазивачи, који се радују новој регулативи, мораће много да улажу у поверење и подизање свести клијената како би могли да искористе прилике које ће се јавити на тржишту“, истиче партнер и лидер за финансијски сектор Нада Суђић.

„Друга директива о платним услугама даје банкама јасну поруку да морају постати проактивније у својим настојањима ка реализацији трансформације. Банковне услуге су, због своје затворености и високе регулисаности, остале по страни иновативних дигиталних решења која испоручује брзорастући сектор електронског пословања и финансијских технологија, што је и довело до растућег јаза у искуствима клијената. Многи главни банковни процеси још нису дигитализовани или нису доступни клијентима путем интернета“, каже партнер Жарко Мијовић.