Анализа ефективних стопа пореза на добит - да ли је Србија порески рај за банке?

Законска стопа пореза на добит од 15% Србију сврстава у ред земаља са најнижим прописаним пореским стопама у Европи. Са друге стране, ефективна стопа пореза (ЕСП), као однос између утврђеног пореза на добит и добити пре опорезивања по правилу одступа од законске стопе услед разлика у третману одређених категорија прихода и расхода прописаног одредбама Закона о порезу на добит правних лица (ЗПДПЛ) у односу на њихов рачуноводствени третман, те може бити виша или нижа од прописаних 15%.

Наша анализа ЕСП 20 банака активних у Србији током 2021. и 2022. године показује следеће:

На основу рада објављеног од стране EU Tax Observatory, посвећеног пореском планирању Европских банака медиана ЕСП банака ван пореских рајева била је 21,5% (насупрот законској медиани од 24,4%), док је у пореским рајевима она износила 13,7% (насупрот законској медиани од 18,1%).

Дакле, може се закључити да је пореско оптерећење српских банака значајно ниже од укупног оптерећења глобалних играча, па чак и оних који за пореску оптимизацију користе благодети пореских рајева. Шта је то што банкама у Србији обезбеђује овако повољну пореску позицију?

Лако је уочити да је иста делом последица релативно ниске законске стопе. Међутим, највеће “уштеде” се заправо остварују услед примене низа одредаба ЗПДПЛ које углавном нису секторски усмерене, те су применљиве на све пореске обвезнике (осим одредбе која регулише порески третман конверзије кредита деноминираних у швајцарским францима, што јесте специфичност искључиво банкарског сектора).
Прво, ЗПДПЛ прописује да приход који порески обвезник оствари од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије, не улази у пореску основицу. Банке су порески обвезници који традиционално остварују значајне износе ових прихода (услед заступљених улагања у државне хартије у вредности), а искључивање оваквих прихода из опорезиве добити свакако доприноси паду ЕСП испод номиналног нивоа. На основу јавно доступних података, код појединих банака је ова корекција била довољна да сведе ЕСП на 0%, будући да су предметни приходи превазилазили укупан износ добити пре опорезивања.

Надаље, Банке у Србији су први пут примениле Међународни стандард финансијског извештавања 9 – Финансијски инструменти (МСФИ 9) приликом састављања финансијских извештаја за 2018. годину, што је била значајна промена у систему финансијског извештавања и начину вредновања њихових пласмана, када је било очекивано да ће већина њих по основу ретроспективне примене стандарда евидентирати (значајна) смањења капитала - нераспоређене добити. Истовремено је ЗПДПЛ претрпео измене и допуне којима је, између осталог, прописано (са применом почев од 2018. године) да уколико обвезник изврши смањење нераспоређене добити као резултат прве примене новог стандарда, такво смањење се признаје као расход у пореском билансу и умањује опорезиву добит у пет пореских периода (по 20% корекције у сваком). Важно је поменути да је ово једина одредба ЗПДПЛ у складу са којом “трансакција” која ни у једном периоду нема утицај на резултат пре опорезивања утиче на износ пореске основице, те да је реч о суи генерис законском решењу, генерално несвојственом пореским системима.

Услед умањења нераспоређене добити по основу прве примене МСФИ 9, банке су махом оствариле значајне уштеде на пољу пореза на добит. Међутим, како је петогодишњи период истекао закључно са 2022. годином, банке у наредним периодима неће уживати бенефите по овом основу, па ипак, њихов ефекат у претходних пет година не може бити занемарен.

Додатно, усвајање Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима (Закон о конверзији) 2019. године је резултирало у губицима евидентираним од стране банака по основу конверзије оваквих кредита. Тадашњим изменама ЗПДПЛ је утврђено да се губици по основу конверзије признају као расход за потребе утврђивања пореза на добит, што пре наведених измена не би био случај, на основу примене генералних одредаба у вези са отписом пласмана. Такође, а у намери да се банке на неки начин компензују због чињенице да су трошкови конверзије и смањења дуга пали на њихов терет, банкама је дозвољено да почев од 2020. године користе порески кредит (умањење утврђеног пореза на добит) у износу од 2% преосталог дуга утврђеног у складу са Законом о конверзији, при чему се дуг утврђује као износ главнице увећан за износ доспеле, а ненаплаћене редовне камате на дан конверзије. Порески кредит је било могуће користити у два узастопна пореска периода, и то у износу од 50% обрачунатог кредита у сваком.
У случају да банка није била у могућности да порески кредит искористи у 2020. и 2021. години (услед оствареног пореског губитка или пореза утврђеног у износу нижем од расположивог пореског кредита), предвиђена је могућност коришћења расположивог кредита у наредних десет година.

Наша анализа показује да је 5 највећих банака по критеријуму нето билансне активе остварило право на умањење пореза на добит за око пола милијарде динара по овом основу, и ово је свакако имало значајан утицај на реализоване ЕСП у посматраним годинама.
Из свега наведеног, стиче се утисак да су постојеће законске одредбе највише “ишле на руку” управо банкарском сектору, резултирајући у знатно нижој ЕСП чак и у односу на релативно ниску прописану стопу пореза на добит.

Такође, оправдано се може закључити да су ниске ЕСП у 2021. и 2022. години превасходно последица “ванредних” околности, односно, прве примене МСФИ 9 и пореског кредита за конверзију зајмова у швајцарским францима, те да ће овако ниске стопе постати прошлост са престанком ефеката ових специфичних околности на пореске билансе банака. Међутим, наша анализа ЕСП српских банака у 2017. години (што је била последња година која је претходила изменама ЗПДПЛ које су значајно погодовале пореском оптерећењу банака) показује да је она за ту годину износила свега 4,43%. Ово указује на то да, независно од специфичних околности у којима су се банке нашле у неколико претходних година, одредбе ЗПДПЛ генерално погодују њиховом пореском оптерећењу.

Намеће се питање на који начин ће се српско законодавство, али и српске банке, које су махом чланови мултинационалних групација, носити са захтевима које доноси OECD Pillar 2, чији је циљ да велике мултинационалне групације плаћају порез на добит од минимум 15%, односно, ко ће и где платити порез који је Србија “пропустила” да наплати.